Vremena se menjaju, a i mi s' njima....

Dugo sam razmišljala kako da počnem ovu temu dok sasvim slucajno nisam videla objavu jednog momka. "Evo sta uradi ask.fm". Vest je bila da se devojčici koja je izvršila samoubistvo zbog uticaja okoline odnosno vređjanja fizickog izgleda. Uvrede poput "Ružna si, grbava si itd..." ili kada ti neko kaže "Idi, ubi se, gle ka'ka si." da li je to zbog sredine gde dete odrasta ili stvar vaspitanja? Zapravo i jedno i drugo. Roditelji zanemare svoju decu zbog posla da bi njima pružili ono sto oni nisu imali ili jednostavno, zato sto ih mrzi da provode vreme sa decom jer ih su oni "krivi" zbog neceg što im se nije ostvarilo. Kada dete izvrši samoubistvo, odmah se pitaju ko je glavni krivac? I druge će početi da osuđuju zbog toga, ali pre svega, baš ti roditelji su krivi najviše. Kako uopste nisu ni primetili da im je neko dete psihički ili fizički matletirao. Da je to dete imalo poverenje u njih i reklo im sta se zbiva, ne bi doslo do toga. Da im roditelji nisu pricali bajke nego na vreme upozorili da su ljudi zli i da ce svašta reći samo nekog da povrede, da ne trebaju sve da prime k' srcu.  Naravno, ne treba uplašiti dete nego samo objasniti kako stoje stvari. No, vi ste daleko bolji roditelji od onih koji imaju decu "psihopate". Takva deca se ne radjaju, nego grade takvu licnost vremenom, a za to jeste VI krivi. Naravno, mislim samo na odredjene roditelje. 

Kada sam imala 10 godina, otkriven mi je tumor i deformitet kicme. Imala sam skoliozu skoro 45°. To je vec dovoljno za operaciju, ali nisam mogla da odem jer imam tumor. I da li su mi da nosim mider, ortopedsko pomagalo. Deca od 5 do 8 razreda osim mog odeljenja su me zezali zbog "grbe" na ledjima. Da li znate kako sam se ja osećala jer nisam bila "normalno" dete. I da li je to normalno da se neko sali na račun bolesne osobe? Ne može to da se opravda, ne može se reći da je to samo dete, ono ništa ne razume. Zapravo, dete mnogo toga shvata samo ako mu vi lepo objasnite. Ili sta reci na situaciju da me bilo koji pad može kostati mojih nogu. Decak koji je godina dana bio mladji od mene mi je zapeo nogu na jednim podugackim stepenicama? A znao je da imam problem sa kičmom. Da se nisam nastavila da se krecem na stepenicu, zapravo, bilo je samo da stojim na nogama i da radim bilo sta, samo da ne bih pala i nisam, od prevelike brzine tog nekog nenormalno kretanja (na sta su se svi smejali)  udarila sam se i zid. Diž cele desne noge i ruke me je boleo neko vreme, bila u modricama, ali na nogama sam ostala. Da sam stala, prevrnula bih se na glavu ili kako god, ali bih ledja gadno povredila i verovatno ne bih ni bila živa tj ižvršila bih samoubistvo da sam tad ostala u kolicima.  

Pre skoro 3 godine. poginula mi je starija sestra. I nakon nekog vremena, mladja sestra je nastavila da redovno ide na nastavu. Tada je imala 9 godina i došla je devojčica iz njenog razreda i rekla: ‚‚Haha, ti nemas sestru. Umrla jeee.". Da li imate komentar na to ili ste zinuli ili ćete reći to je samo dete, ono ništa ne razume?

Šta bi ste rekli na to? Stvar vaspitanja ili uticaj sredine. Zapravo i jedno i drugo. Vi zanemarite dete, dete počne da se druži sa koje kakvim likovima i tako se sve počinje. Razmislite jos jednom da li dobro vaspitavate svoje dete, nemojte da se sutra iznenadite i da se pitate gde ste pogrešili kada ste bili tako "dobar" roditelj. Kaznite ih, ako treba. U tom trenutku će vas dete "mrziti", ali to sve radite radi njegovog dobro. Da li je po vama normalno da dete koje sada ima 12 godina i da ima neograničen izlazak? Ja kada sam bila u tim godinama, ja sam već u 11 bila u dubokom snu.